English
Crnogorski građani imaju veliko nepovjerenje u rad državnih organa koji su zaduženi za izborni proces, a 60 odsto njih smatra da je korupcija prisutna u političkom sistemu, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
Istraživanje „Povjerenje građana u izborni sistem“ sprovedeno je od 10. do 31.marta ove godine na uzorku od 1.019 punoljetnih građana, u okviru projekta „Neka slobodni izbori postanu navika! – Izgradnja povjerenja u integritet izbornog procesa u Crnoj Gori”, koji finansira Evropska unija.
Koordinatorka istraživanja u CeMI-ju, Milena Nikolić, kazala je da 60,2 odsto ispitanika navodi da je korupcija prisutna u političkom sistemu Crne Gore.
„Samo 12,6 odsto ispitanika daje negativan odgovor na ovo pitanje. Ispitanici koji navode da su članovi neke političke partije, u manjoj mjeri percipiraju zastupljenost korupcije u političkom sistemu, njih 54 odsto. Među ispitanicima koji nisu članovi neke političke partije, njih 63,1 odsto navodi da je korupcija prisutna u političkom sistemu Crne Gore“, istakla je Nikolić u PR Centru.
Prema njenim riječima, povjerenje u institucije zadužene za sprovođenje izbora ima 35,4 odsto ispitanika.
„Da nema povjerenje u izborne institucije navodi 30,7 odsto ispitanika. 27,5 odsto ispitanika ima i nema povjerenje, dok 6,3 odsto ne zna ili ne može da da odgovor na ovo pitanje“, navela je Nikolić.
Ona je kazala da ispitanici koji navode da su članovi neke političke partije, u većoj mjeri pokazuju povjerenje prema izbornim institucijama, pa tako njih 49,9 odsto, kako je navela, ima povjerenje.
„Ispitanici koji navode da nisu član nijedne političke partije, njih 31,5 odsto, navodi da ima povjerenje u izborne institucije“, rekla je Nikolić.
Ona je kazala da, ocijenjujući rad izbornih institucija, 33,7 odsto ispitanika navodi da je zadovoljno radom Agencije za sprječaanje korupcije, 36,8 odsto da je zadovoljno radom Državne revizorske institucije, 39,4 odsto ispitanika da je zadovoljno radom Ustavnog suda povodom prigovora u vezi sa izbornim procesom.
„41,7 odsto ispitanika navodi da je zadovoljno radom opštinskih izbornih komisija, 41,9 odsto navodi da je zadovoljno radom Državne izborne komisije, 41,9 odsto da je zadovljno radom Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa izbornim sistemom, 43,6 odsto ispitanika navodi da je zadovoljno radom biračkih odbora, 47,2 odsto ispitanika navodi da je zadovljno radom nevladinih organizacija prilikom nadgledanja izbora“, navela je Nikolić.
Prema mišljenju 70,6 odsto ispitanika, kako je istakla, birački odbor bi trebalo da čine kako službenici lokalne administracije, tako i predstavnici političkih partija.
„Da to treba da čine isključivo predstavnici političkih partija, ocjenjuje 10,4 odsto ispitanika, dok da birački odbor treba da čine službenici lokalne administracije ocjenjuje osam odsto ispitanika, 11 odsto ispitanika ne zna ili ne daje odgovor na ovo pitanje“, navela je Nikolić.
Ona je kazala da 60,7 odsto ispitanika navodi da DIK treba da čine kombinovano predstavnici političkih partija, nezavisni stručnjaci, sa dominacijom stručnjaka.
„Da DIK treba da čine isključivo nezavisni stručnjaci navodi 23,2 odsto ispitanika, naspram 8,3 odsto koji smatraju da DIK treba da čine isključivo predstavnici političkih partija, 7,7 odsto ne zna ili ne daje odgovor na ovo pitanje“, rekla je Nikolić.
Kako je navela, 42 odsto ispitanika ima povjerenje u ažurnost i tačnost podataka Centralnog biračkog spiska, naspram 27,7 odsto ispitanika koji navode da nemaju povjerenje.
„58,5 odsto ispitanika ocjenjuje da opozicione partije ne treba da nastave bojkot parlamenta, 18,4 odsto ispitanika ocjenjuje da opozicione partije treba da nastave bojkot. Među ispitanicima koji se izjašnjavaju kao pripadnici neke političke partije, 69,1 odsto ocjenjuje da opozicione partije ne treba da nastave bojkot parlamenta, dok 56 odsto ispitanika koji nisu članovi neke političke partije navode da opozicione partije ne treba da nastave bojkot“, rekla je Nikolić.
Ona je kazala da, među ispitanicima koji navode da dolaze iz neke partije koja čini vladajuću koaliciju, 81,1 odsto ispitanika navodi da opozicione partije ne treba da nastave bojkot parlamenta, dok 37,6 odsto ispitanika koji dolaze iz opozicionih partija navode da bojkot treba da se prekine.
„Da bi partijsko rukovodstvo trebalo da se bira na izborima na kojima bi mogli da učestvuju svi zainteresovani građani, ocjenjuje 45,1 odsto ispitanika. U odnosu na podatke iz 2016. godine, vidimo blagi porast u broju ispitanika koji se opredjeljuju za ovo pitanje, kad je taj procenat iznosio 32 odsto“, rekla je Nikolić.
Da partijsko rukovodstvo treba da se bira na unutarpartijskim izborima od svih članova partije, kako je navela, ocjenjuje 22,8 odsto ispitanika, dok 20,5 odsto njih ocjenjuje da bi partijsko rukovodstvo trebalo da se bira na Kongresu partije.
Nikolić je kazala da 45,5 odsto ispitanika ocjenjuje da su parlamentarni izbori 2016. godine bili fer i slobodni ocjenjuje, naspram 32,6 odsto njih koji daju negativan odgovor.
Ona je navela da 52,7 odsto ispitanika navodi da su zadovoljni načinom na koji demokratija funkcioniše u Crnoj Gori.
„41,7 odsto ispitanika nije zadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše u Crnoj Gori. U odnosu na podatke iz istraživanja iz 2016.godine, primjećujemo porast u broju građana koji pokazuju zadovoljstvo prema načinu funkcionisanja demokratije“, rekla je Nikolić
Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, kazao je da, nakon nekoliko izbornih procesa koji su imali intervenciju u izbornom okviru, „došli smo u situaciju da imamo nefunkcionalnu, nedjelotvornu i neefikasnu izbornu administraciju“.
„Došli smo u situaciju da članovi DIK-a ne poštuju zakonska rješenja, već isključivo donose odluke u skladu sa partijskim interesom, a rad opštinskih izbornih administracija je pod sličnim pritiskom. Kad je riječ o biračkim odborima, ponovo imamo situaciju da članovi tih tijela iz političkih odbora potpisuju zapisnike samo na bazi partijske odluke, a ne na bazi onoga u šta su imali uvid u toku izbornog dana“, naveo je Vujović.
On je ocijenio da je potrebna sveobuhvatna izborna reforma koja se, kako je rekao, ne bi bavila isključivo pitanjem izborne administracije, već i izmjenom izbornog sistema.
„Postojeći izborni sistem je potpuno lišio građanina uticaja ko će biti predstavnik u crnogorskom parlamentu“, rekao je Vujović.
Na pitanje novinara šta se iz istraživanja može zaključiti, Vujović je rekao da se može zaključiti da su građani nezadovoljni politizacijom rada državnih organa.
„Veoma niske ocjene su dobila tijela kao što je Agencija za spječavanje korupcije, koja je dobila najniže ocjene, ali takođe kada govore o tome kako bi htjeli da vide administraciju vidimo da građani preferiraju rješenja gdje je smanjen uticaj političkih partija“, naveo je Vujović.
Prema njegovim riječima, može se zaključiti izuzetno veliko nepovjerenje građana u institucije „i posebno je to vidljivo u slučajevima opozicionih birača“.
„Opozicioni birači nemaju povjerenje u izborni proces, i potrebno je doći do institucija koje će povratiti povjerenje građana u izborni proces. Vidimo da svega trećina opozicionih ispitanika podržava bojkot opozicije. Vjerujem da je sad rađeno istraživanje još bi manji procenat podržavao“, naveo je Vujović.
Izvršna direktorica CeMI-ja, Nikoleta Đukanović, kazala je da su glavne ciljne grupe projekta „Neka slobodni izbori postanu navika! – Izgradnja povjerenja u integritet izbornog procesa u Crnoj Gori” političke partije, izborne instutucije, državni organi, međunarodna zajednica, građansko društvo i građani sa aktivnim pravom glasa.
„Posebnu pažnju u toku realizacije ovog projekta posvetićemo pitanju nediskriminacije prema romskoj manjini, koja nema ista zakonska prava kao druge manjine u Crnoj Gori i posebno ženama koje su još uvijek neadekvatno zastupljene na svim nivoima“, navela je Đukanović.
Prema njenim riječima, CeMI će, okviru projekta, formirati ekspertski tim sa prethodnim izbornim iskustvom, koji će, kako je pojasnila, sprovoditi kvalitetnu i temeljnu procjenu ključnih spornih područja izbora i prethodnih izazova u izbornim procesima.
„Takođe, procijenićemo praksu i sprovođenje pravnih analiza izbornog procesa u Crnoj Gori od pomenutih ekspertskih timova, kreiraćemo izvještaj u formi analize javnih politika koji će koristiti radne grupe za razvijanje studije javne praktične politike, a na kraju projekta ćemo sprovesti još jedno istraživanje javnog mnjenja kako bismo mjerili percepciju građana o izbornom okviru i izborima koji će biti sprovedeni“, kazala je Đukanović.
Ona je kazala da će CeMI organizovati lokalne konsultacije sa građanima svih opština Crne Gore kroz javne diskusije, gdje će oni, kako je pojasnila, moći da učestvuju u raspravljanju o svim relevatnim temama kad su u pitanju izborne reforme.
PR koordinatorka CeMI-ja, Teodora Gilić, kazala je da je specifični cilj projekta povećanje nivoa povjerenja građana u integritet izbornog procesa, zagovaranjem adekvatnih promjena insitucionalnih i legalnih izbornih okvira u saglasnosti sa međunarodnim standardima, izgrađujući, kako je navela, konsenzus unutar političkog društva i organizacija civilnog društva u Crnoj Gori.
Prezentaciju sa pres konferencije možete preuzeti ovdje
