English
Bolja saradnja između organizacija civilnog društva i organa pravosuđa u Crnoj Gori biće upostavljena u toku projekta koji sprovodi Centar za monitoring i istraživanje (CeMI), saopštio je koordinator Pravnog odjeljenja te organizacije, Bojan Božović.
On je danas, na Konsultativnom sastanku sa organizacijama civilnog društva, prezentovao projekat „Reforma pravosuđa: Nadogradnja kapaciteta organizacija civilnog društva da doprinesu integritetu pravosuđa“, koji je podržala Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori u okviru CSF 2016 Poziva za prijedloge projekata.
Božović je rekao da je CeMI-ju prevashodni cilj bio nadgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva u procesu doprinosa integritetu pravosuđa.
„Želja da se bavimo ovim projektom je nastala nakon što smo vidjeli Izvještaj Evropske komisije za 2016. godinu u kojem se između ostalog prikazane određene slabosti u našem pravosuđu u datom momentu. Na osnovu tog smo željeli da istaknemo da bi glavni cilj ovog projekta trebalo da bude doprinos postizanju višeg stepena prava u Crnoj Gori“, pojasnio je Božović.
Prema njegovim riječima, da bi se ostvario taj cilj jedan od velikih izazova je rad na što boljoj saradnji između organizacija civilnog društva i organa pravosuđa u Crnoj Gori.
„Samim tim, kao specifične ciljeve možemo uočiti procjenu i povećanje nivoa profesionalnosti, odgovornosti, efikasnosti i integriteta opravosuđa, kroz uspostavljanje mehanizama saradnje između organizacija civilnog društva i pravosudnih institucija.
Sa druge strane, nama je cilj da poboljšamo kapacitetete praćenja i unutar lokalnih organizacija kako bi se mogao povećati i nivo uključenosti civilnog društva u reformama pravosudnog sistema u Crnoj Gori, kao i sve aktivnosti koje nas čekaju tokom zatvaranja Poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i ostala ljudska prava“, naveo je Božović.
On je rekao da je jedna od aktivnosti koju će CeMI sprovoditi uspostavljanje zajedničkog odbora za upravljanje projektima između organizacija civilnog društva i pravosudnih institucija.
„Te aktivnosti bismo sprovodili kroz potpisivanje memoranduma o saradnji između nosilaca projekata i velikih pravosudnih institucija u Crnoj Gori kao i kroz redovnu komunikaciju i sastanke koji bi bili vođeni između organizacija civilnog društva i pravosuđa u zajedničkim odborima“, precizirao je Božović.
On je kazao da će, pored ovih aktivnosti, jedan od velikih zadataka biti i praćenje najvažnijih sudskih slučajeva u Crnoj Gori uključujući, kako je naveo, one postupke u kojima se govori o sporazumima o priznanju krivice, kao i o novom institutu kao što je odloženo krivično gonjenje.
„Jedna od važnih aktivnosti biće i sprovođenje istraživanja o pravosudnom sistemu i integritetu Crne Gore“, naveo je Božović.
Zamjenica šefa sektora za saradnju u DEU, Audrone Urbonaviciute, kazala je da je sedam projekata dobilo grantove u okviru CSF poziva za prijedloge projekata za 2016. godinu.
„U ovom javnom pozivu, opredijelili smo 1,8 miliona eura i na kraju sedam nevladinih organizacija će dobiti finansijsku pomoć zajedno. Ovih sedam organizacija su vodeći partneri, a tu je još 13 njihovih partnera u ovim projektima“, navela je Urbonaviciute.
Ona smatra da će aktivnosti tih organizacija imati i indirektne efekte.
„Na ovaj način pomažu jačanju kapaciteta manjih organizacija kako bi u njihovim lokalnim zajednicama pomogli da se na efikasniji način uključe u ostvarivanje koristi za građane“, navela je Urbonaviciute.
Šef sektora za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori, Hermann Spitz, rekao je da u zemljama koje su u procesu integracija postoji puno izazova u brojnim sektorima gdje bi, kako je istakao, učestvovanje civilnog društva trebalo da bude ključno i to ne samo u smislu integracija, „već u korist svih građana“.
„Aktivne i profesionalne organizacije civilnog društva mogu uraditi puno da bi stvorile otvoreniji i transperentniji kontekst za to da ljudi kanališu svoja osjećanja, da se zalažu za određene stvari i da kontolišu rad državnih organa“, istakao je Spitz.
On smatra da na taj način organizacije civilnog društva učetvuju u stvaranju dinamičnog društva, ocijenjujući da takve demokratije ne mogu bez aktivnih i dinamičnih civilnih organizacija civilnog društva.
