Pad povjerenja građana u izborni proces

U Crnoj Gori je očigledan pad povjerenja građana u izborni proces, 57 odsto njih je ocijenilo da je korupcija prisutna u političkom sistemu, 42 odsto vjeruje da će predstojeći izbori biti fer i slobodni, a zabrinjava nizak nivo informisanosti i političke kulture.

To su pokazali rezultati istraživanja koje je Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) sproveo na uzorku od 1.054 ispitanika u okviru projekta „Neka slobodni izbori postanu navika! – Izgradnja povjerenja u integritet izbornog procesa u Crnoj Gori“, koji finansira Evropska komisija i kofinansira Ministarstvo javne uprave.

Istraživač javnih politika u CeMI-ju, Nikola Zečević, rekao je da je 52,6 odsto građana zadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše u Crnoj Gori.

„Na prošlom istraživanju smo dobili gotovo identičan podatak. Dakle, 2018. godine, 52,7 odsto ispitanika je izrazilo ovakav stav“, kazao je Zečević.

Ako se nacionalna pripadnost uzme kao kriterijum, kako je objasnio, primjećuje se da je kod albanske nacionalne zajednice došlo do pada povjerenja u kvalitet demokratije u Crnoj Gori.

„Prošle godine, oko 57 odsto građana albanske nacionalnosti je bilo zadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše. Međutim, sada imamo vrlo primjetan pad (49,3 odsto). Ovaj vrlo konkretan pad se se može objasniti prilično kompleksnim dešavanjima u okviru izbornog procesa na lokalnim izborima u Tuzima“, rekao je Zečević.

Prema istraživanju, kako je kazao, kvalitetom demokratije su najviše zadovoljni Crnogorci (61,9 odosto), a najmanje Srbi (25 odsto).

Zečević je istakao da je istaživanje pokazalo da je 57,4 odsto ispitanika ocijenilo da je korupcija prisutna u političkom sistemu u Crnoj Gori.

„To je na sličnom nivou kao prošle godine. Ali, ako kao kriterijum uzmemo partijsku pripadnost, primjetićemo da članovi opozicionih partija najdecidnije izražavaju stav da je korupcija prisutna. Imamo varijacije od 83,3 odsto kada su u pitanju Demokrate ili Socijaldemokratska partija (SDP), do Demokratskog fronta (DF) gdje je stotinu odsto njihovih pristalica izjavilo da korupcija u političkom sistemu u Crnoj Gori postoji“, naveo je Zečević.

Kada je riječ o simpatizerima Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokrata (SD) oni, kako je rekao, u omjeru između 44 i 50 odsto smatraju da korupcija postoji u crnogorskom političkom sistemu.

„Kada je riječ o pitanju koliko imate povjerenja u institucije zadužene za sprovođenje izvora, povjerenje u te institucije ima 40,3 odsto ispitanika, što je konkretan napredak u odnosu na prethodnu godinu, kada je povjerenje imalo 35,4 odsto ispitanika“, rekao je Zečević.

On je kazao da se kod albanske nacionalne zajednice, kada je riječ o povjerenju u institucije zadužene za sprovođenje izvora, bilježi konkretan pad povjerenja.

„Pripadnici albanske zajednice iskazuju znatno niži stepen povjerenja u institucije koje su zadužene za sprovođenje izbora. To potvrđuje podatak da je 44,3 odsto njih izrazilo povjerenje, a da je svega godinu kasnije taj broj duplo manji“, objasnio je Zečević.

Prema njegovim riječima, samo 13,8 odsto ispitanika zna da crnogorski parlament ima 81 poslanika.

„Tek 10,4 odsto ispitanika zna da je izborni sistem u Crnoj Gori proporcionalan. A kada je riječ o izbornom cenzusu, tek 9,4 odsto ispitanika zna da je izborni cenzus u Crnoj Gori tri odsto. Možemo zaključiti da se radi o frapantnim podacima, koji ukazuju da je nivo informisanosti građana, kao i političke kulture u Crnoj Gori prilično nizak“, rekao je Zečević.

On smatra da je ohrabrujuće što se skoro 30 odsto ispitanika saglasilo sa stavom da birač treba da ima na raspolaganju dva glasa sa kojima bi glasao za partiju i za kandidata.

„Kada je u pitanju rad izbornih institucija na skali od 1 do 5, vidjećemo da je najnižu prosječnu ocjenu, kao i prošle godine, dobila Agencija za sprječavanje korupcije (2,74), a najveću ocjenu je dobio nevladin sektor (3,29)“, naveo je Zečević.

Izvršna direktorica CeMI-ja, Nikoleta Đukanović, rekla je da je na pitanje ko treba da čini birački odbor 7,6 odsto ispitanika reklo da to treba da budu predstavnici političkih partija, 6,5 odsto da to budu službenici lokalne administracije, a 74,9 odsto ispitanika je odgovorilo da to treba da budu i predstavnici političkih partija i službenici lokalne administracije.

„Na pitanje ko bi trebalo da čini Državnu izbornu komisiju (DIK), 5,8 odsto smatra da to treba da budu isključivo predstavnici političkih partija, 17,5 odsto da to treba da budu nezavisni stručnjaci, a onih koji smatraju da bi trebalo da u sastavu DIK-a budu i predstavnici političkih partija i nezavisni stručnjaci je 65,5 odsto“, kazala je Đukanović.

Povjerenje u ažurnost i tačnost podataka Centralnog biračkog spiska, kako je navela, ima 51,2 odsto ispitanika, dok 24,5 odsto nema.

„Na pitanje da li smatrate da su posljednji parlamentarni izbori 2016. godine bili fer i slobodni, potvrdno je odgovorilo 42,9 odsto ispitanika, dok 33,5 odsto smatra da izbori nisu bili fer i slobodni. To je blaži pad u odnosu na stav građana 2018. godine, po ovom pitanju“, pojasnila je Đukanović.

Ona je kazala da 78 odsto ispitanika koji su simpatizeri vladajućih struktura smata da su izbori bili fer i demokratski, dok 11,3 odsto smatra da nisu.

„Za razliku od njih, ispitanici kojima je više bliska opoziciona strana, njih 76,6 odsto smatra da izbori nisu bili fer i demokratski, dok 16,7 odsto smatra da jesu. Ovdje jasno vidimo da velika većina građana, koji se deklarišu kao proopozicioni glasači smatraju da izbori nisu bili fer i slobodni, za razliku od onih koji su više za vladajuće strukture i koji u većini smatraju da su izbori bili fer i slobodni“, objasnila je Đukanović.

Na pitanje zašto misle da prethodni izbori nisu bili fer i slobodni, kako je navela, najviše građana (6,9 odsto) je odgovorilo da je razlog tome slučaj Državni udar, a u sistem je razočarano 5,4 odsto.

„Interesantno pitanje je da li smatrate da opozicione partije treba da nastave bojkot parlamenta. Ovdje vidimo da je potvrdno odgovorilo 19,9 odsto, što je blagi porast u odnosu na 2018. godinu, kada je ovakav odgovor imalo 18,4 odsto ispitanika. Da opozicione partije ne treba da nastave bojkot smatra 52,7 odsto građana. Zanimljivo je da je i ovdje zabilježen pad od skoro šest odsto u odnosu na 2018. godinu“, kazala je Đukanović.

Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da 88,6 odsto glasača vladajuće strukture smatra da ne treba nastaviti bojkot parlamenta, dok to isto smatra 20 odsto glasača opozicije.

„Vidimo značajan rast u odnosu na 2018. godinu, kada govorimo o proopozicionim glasačima. Njih 73 odsto danas smatra da treba nastaviti bojkot, za razliku od njih 38,4 odsto koliko ih je bilo prošle godine. Ovdje bilježimo značajan porast broja proopozicionih ispitanika koji smatraju da opozicione partije treba da nastave bojkot“, rekla je Đukanović.

Na pitanje da li treba uvesti procedure izbora partijskog rukovodstva direktno od strane političkih partija, 52,4 odsto ispitanika je, kako je kazala, odgovorilo potvrdno, dok je 13,4 odsto protiv takvog mehanizma.

„Interesantno je pitanje na koji način bi trebalo da se bira partijsko rukovodstvo. Tu 13,4 odsto ispitanika smatra da bi trebalo da se bira na neposrednim unutarpartijskim izborima od strane svih članova partije, dok 62,8 odsto smatra da bi trebalo da se bira na izborima na kojima bi mogli da učestvuju svi zainteresovani građani“, rekla je Đukanović.

Ona je navela da je 17 odsto ispitanika odgovorilo da je trenutno član neke od političkih partija, dok je 77,9 reklo da nije.

„Da li ste izlazili na sve dosadašnje izbore na kojima ste imali pravo glasa, potrdno je odgovorilo čak 84 odsto građana, dok 14 odsto ispitanih lica nije iskoristilo pravo glasa na svim prethodnim izborima na kojima su imali pravo“, kazala je Đukanović.

Ona je rekla da je 76,8 odsto građana navelo da planira da izađe na predstojeće izbore, što je blaži pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je potvrdno odgovorilo 77,9 odsto ispitanika.

„Šest odsto građana ne planira da izađe na izbore, dok čak 16,8 odsto nije sigurno u svoju odluku“, rekla je Đukanović.

Prema njenim riječima, na pitanje da li će predstojeći izbori biti fer i slobodni 42,1 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno.

„To je pad u odnosu na 2018. godinu, kada je povjerenje u to da će naredni izbori biti slobodni i fer dalo 52,4 odsto ispitanika. 15,8 odsto građane ne vjeruje da će naredni izbori biti slobodni i fer, što je tekođe pad u odnosu na prošlu godinu kada smo imali 26,3 odsto ispitanika koji ovako misle. Interesantno je da se bilježi pad i kod onih građana koji vjeruju da će naredni izbori biti fer i demokratski i kod onih koji ne smatraju isto“, kazala je Đukanović.

Ona je dodala da kada je riječ o izbornim institucijama, sa aspekta da li će izbori biti fer i slobodni, povjerenje u te institucije ima 70 odsto građana.

„To je interesantna činjenica, ako vidimo da ih je 2018. godine bilo 84,7 odsto. Bilježimo dakle pad od 14,7 odsto onih građana koji prosto vjeruju u rad institucija. Povjerenje u institucije nema 5,4 odsto građana“, navela je Đukanović.

Prezentacija istraživanja je dostupna na sledećem link-u: POVJERENJE-GRAĐANA-U-IZBORNI-SISTEM-Istraživanje-javnog-mnjenja-Mart-2018-