English
Uključivanje nevladinih organizacija specijalizovanih za nadgledanje izbornih procedura u radnu grupu za reformu izbornog zakonodavstva biće od velikog značaja i nužan preduslov da bi izborna reforma bila inkluzivna, ocijenjeno je iz Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
CeMI snažno podržava inicijativu za reformu izbornog zakonodavstva kroz najavljeno formiranje radne grupe koja bi trebalo da počne sa radom u septembru 2018. godine, uz nadu da će reforma pružiti rezultate suštinskog, a ne deklarativnog karaktera.
„Smatramo da će uključivanje nevladinih organizacija specijalizovanih za nadgledanje izbornih procedura biti od velikog značaja i nužan preduslov da bi izborna reforma bila inkluzivna, a u skladu sa prioritetnim preporukama OEBS/OIDHR-a“, kaže se u saopštenju koje potpisuje izvršna direktorica CeMI-ja Nikoleta Đukanović.
Ona je kazala da u CeMI-ju smatraju da su aktuelnom zakonodavnom i institucionalnom okviru potrebne ozbiljne reforme, imajući u vidu, kako je navela, rad institucija u prethodnim izbornim procesima „i zabrinjavajući gubitak povjerenja građana u institucije koje sprovode izborne procese, mišljenja smo da su aktuelnom zakonodavnom i institucionalnom okviru potrebne“.
„Važeće izborno zakonodavstvo, kao i institucije koje sprovode izborne procese, nijesu doveli do povećanja povjerenja građana tokom prethodnih izbornih ciklusa, već su, naprotiv, svojim postupcima doveli do još većeg stepena nepovjerenja“, istakla je Đukanović.
Ona je podsjetila da je CeMI ranije opominjao da je zakonski okvir neadekvatan, nekonzistentan i zastario, zbog čega je, kako je navela, u više navrata isticao potrebu za sveobuhvatnom reformom, kako zakonskog, tako i institucionalnog okvira, „koji će garantovati obezbjeđenje punog integriteta izbornog procesa, te povratak povjerenja građana u isti“.
„Sveobuhvatna izborna reforma treba da obuhvati usvajanje novog Zakona o izboru odbornika i poslanika, kao i ostalih zakona koji definišu pomenutu oblast: Zakona o biračkom spisku i Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja“, ocijenila je Đukanović.
Ona smatra da bi reforma trebalo da obuhvati i amandmansko djelovanje na set povezanih zakona: Zakon o elektronskim medijima, Zakon o registrima prebivališta i boravišta i Zakon o sprečavanju korupcije.
„Osim reforme zakonodavnog okvira, potrebno je izvršiti potpunu profesionalizaciju i depolitizaciju sastava Državne izborne komisije, čiji bi rezultat bio ozbiljnije i efikasnije funkcionisanje te institucije“, istakla je Đukanović.
