Skoro dvije trećine crnogorskih poslanika bi glasalo za zakon koji omogućava LGBT osobama registrovanje istopolnog partnerstva sa obimom prava sličnim onima koji proističu iz braka, saopšteno je danas na pres konferenciji LGBTIQ Asocijacije Kvir Montenegro.
Na pres konferenciji je predstavljeno „Istraživanje o stavovima kandidata za poslaničke funkcije o pitanjima od značaja za LGBT osobe“, koje je sproveo Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) za potrebe projekta “Moja prava su i tvoja prava”, a koji relizuju Kvir Montenegro i Juventas.
Predsjednik Upravnog odbora Kvir Montenegra, Danijel Kalezić je, predstavljajući istraživanje koje je sprovedeno od februara prošle do maja ove godine, kazao da su crnogorski kandidati za poslanike, za razliku od građana, pokazali značajno visok stepen razumijevanja za potrebe LGBT osoba.
“Na uzorku od 29 ispitanika koji obavljaju poslaničke funkcije u parlamentu, njih 65 odsto bi glasalo za zakon koji omogućava LGBTI osobama registrovanje istopolnog partnerstva sa nekim obimom prava sličnim onim koji proističu iz braka”, dok bi više od polovine ispitanika na uzorku od 106 kandidata za poslaničke funkcije glasalo za ostvarivanje ovog prava, istakao je Kalezić u PR Centru.
Prema njegovim riječima, 83 odsto poslanika bi glasalo za ostvarivanje prava LGBT osoba na brak, dok bi, kako je naveo, njih 21 odsto tako glasalo samo ako bi od njih to partija tražila.
Kalezić je istakao da dramatična promjena u stavovima kandidata za poslanike nastupa kada je u pitanju usvajanje djece od strane LGBT osoba.
“Svega 20 odsto ispitanika podržava mogućnost da LGBT osobe, po osnovu zajedničkog života sa svojim partnerima ili partnerkama, usvajaju djecu, dok se polovina njih protivi ovoj ideji”, precizirao je Kalezić.
On je dodao da bi 68 odsto poslanika podržalo povorku ponosa, dok je njih 24 odsto protiv.
“17,9 odsto kandidata za poslanike je spremno da uzme učešće u Povorci ponosa, dok više od polovine ispitanika nije spremno na taj korak”, kazao je Kalezić.
Direktorica programa za izgradnju kapaciteta organizacija civilnog društva, institucija i medija u Juventasu, Jelena Čolaković, kazala je da više od polovine kandidata za poslaničke funkcije zna da homoseksualnost nije bolest, a skoro polovina njih zna da biseksualnost nije bolest.
Pogrešan odgovor da je homoseksualnost bolest dalo je 18 odsto ispitanika, dok trećina ispitanih nema stav, odnosno ne zna da li su homoseksualnost i biseksualnost bolesti, saopštila je Čolaković.
Ona je navela da skoro 40 odsto ispitanih ne zna da li je transrodnost bolest.
“Pitanja vezana za trans osobe ukazuju na nedostatak informacija i na potrebu direktnog kontakta sa donosiocima odluka, kako bi se problemi, sa kojima se trans zajednica suočava, riješili.
Prema njenim riječima, ako bi saznali da njihovo dijete pripada LGBT zajednici, 31 odsto ispitanika bi pokušalo da “pomogne” djetetu, tražeći medicinske usluge.
“Podatak zabrinjava, jer govori o visokom stepenu neznanja. Važno je naglasiti da ne govorimo o bolesti i da se homoseksualnost ne liječi”, pojasnila je Čolaković.
Psihološkinja u CeMI-ju, Milena Nikolić, navela je da više od polovine ispitanih smatra da LGBT osobe treba da imaju pravo da se slobodno i javno grle, drže za ruke i ljube.
„55,7 odsto kandidata za poslanike smatra da LGBT osobe imaju pravo da slobodno i javno izražavaju svoju seksualnost. Među ispitanicima, 27,4 odsto kaže da bi se osjećalo neprijatno da vide dvije žene kako javno izražavaju svoju homoseksualnost, dok jedna trećina ispitanika ima isto mišljenje ukoliko bi vidjelo dva muškarca da javno izražavaju svoju seksualnost“, objasnila je Nikolić.
Ona je kazala da je skoro 70 odsto ispitanih čulo da je neko, na bilo koji način, zlostavljan zbog toga što je LGBT osoba, a da je, kako je navela, njih 5,7 odsto svjedočilo takvom nasilju.
„Ukoliko bi saznali da je njihov kolega/ koleginica ,prijatelj/prijateljica ili komšija/komšinica LGBT osoba, nešto više od trećine ispitanika bi ga/je u potpunosti podržao, dok bi skoro 40 odsto ispitanika to prihvatilo ali bi se trudilo da ne razgovara o tome. Ukolko je riječ o njihovom djetetu, 31.1 odsto ispitanika bi potražilo pomoć oko liječenja“, istakla je Nikolić.
Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, kazao je da je važno napraviti razliku između kandidata za poslanike i poslanika.
“U istraživanju je učestvovalo 106 ispitanika koji su bili kandidati za poslaničke funkcije na izborima 2016. godine, od čega je njih 29 koji trenutno obavljaju ovu funkciju ”, istakao je Vujović.
On je dodao da je pohvalno što su sve izborne liste, koje su obezbijedile parlamentarni status, osim Demokrata, učestvovale u istraživanju.
“Demokrate nijesu dozvolile svojim poslanicima da učestvuju u ovom istraživanju, ali komparativna studija i dalje traje pa se nadam da će kolege iz Demokrata ipak odlučiti da učestvuju”, kazao je Vujović.
Prezentaciju “Istraživanja o stavovima kandidata za poslaničke funkcije o pitanjima od značaja za LGBT osobe” možete preuzeti ovdje.