English
Prava crnogorskih potrošača u oblasti javnih usluga se ne poštuju u dovoljnoj mjeri, a razlog tome, izuzev problema informisanja, jeste nedostatak saradnje između samih pružalaca javnih usluga, ocijenjeno je tokom drugog dijela okruglog stola Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).
Izvršna direktorica CeMI-ja, Nikoleta Đukanović, kazala je tokom drugog panela okruglog stola „Sistem zaštite prava potrošača u Crnoj Gori – kako dostići evropski nivo zaštite potrošačkih prava u Crnoj Gori?” da se prava potrošača u oblasti javnih usluga ne poštuju u dovoljnoj mjeri.
„Razlog tome, izuzev problema informisanja, jesu nedostatak saradnje između samih pružalaca javnih usluga, posebno sa potrošačkim organizacijama, regulatorima, nedovoljna primjena zakona od strane pružalaca javnih usluga, neažurnost sudova“, istakla je Đukanović u PR Centru.
Ona je ocijenila da je značajno intenzivirati saradnju između navedenih aktera, a potrebno, kako je navela, više raditi na primjeni, monitoringu, izmjenama i dopunama postojećih zakona i podzakonskih akata „kako bi se osigurao zakonodavni okvir za adekvatnu zaštitu“.
„Kada je riječ o Zakonu za zaštitu prava potrošača, u ovom segmentu pruža dosta velike mogućnosti za visok nivo zaštite potrošača i može se konstatovati da te mogućnosti nisu u potpunosti iskorišćene. Zbog čega je to tako? Zbog neposvećenosti nadležnih organa kontroli primjene zakona u različitim oblastima, koje su od značaja za zaštitu potrošača“, rekla je Đukanović.
Prema njenim riječima, kada je u pitanju energetika, sa stanovišta potrošačkih prava, zakoni u toj oblasti se direktno suprotstavljaju.
„Tako, kada je riječ o postupku obustavljanja električne energije, odredbe Zakona o energetici su u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prava potrošača. Oba zakona su u suprotnosti sa Ustavom, jer je njime propisano da se građaninu ne smiju uskratiti osnovna ljudska prava koja uključuju prava na vodu i električnu energiju“, navela je Đukanović.
Takav stav, kako je pojasnila, nije proistekao iz želje da se snabdijevačima nanese bilo kakva šteta „već se želi istaći da u našem pravnom poretku postoje mehanizmi za sankcionisanje nesavjesnih potrošača električne energije, da ne pominjemo institut izvršitelja“.
„Ali mjere koje se sada sprovode su neadekvatne, i suprotne demokratskim standardima i nedostojne su ljudskih bića“, zaključila je Đukanović.
Izvršni direktor Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, Darko Grgurović, pojasnio je da, ukoliko je korisnik nezadovoljan po pristupu računa za pružene usluge, kvaliteta usluga, može da podnese prigovor operatoru.
„Ako je nezadovoljan odlukom ili mu operator ne odgovora u roku podnosi žalbu Agenciji. Ako nije zadovoljan ni odlukom Agencije, može da pokrene tužbu kod suda. Da li u praksi sve funkcioniše tako i da li ima kršenja, ima. I uvijek će ih biti. Mislim da ne možemo očekivati apsolutno poštovanje prava potrošača“, naveo je Grgurović.
On smatra da su uzroci različiti, zbog, kako je istakao, neusaglašenosti očekivanja između potrošača i pružalaca usluga, needukovanosti potrošača i needukovanosti operatora.
„Do Agencije dođe godišnje 380 žalbi. Prosjek mjesečno je 35. Da li je to veliko? Moje koleginice koje se bave zaštitom će reći jeste, zato što jedva stižu da ih obrade. Ja smatram da nije, kad uporedimo na nivou da u Crnoj Gori imamo 1,1 milion sim kartica, 150 hiljada fiksnih priključaka, 140 hiljada širokopojasnih priključaka interneta, 200 hiljada priključaka za distribuciju TV programa“, rekao je Grgurović
Izvršni direktor Regulatorne agencije za energetiku, Novak Medenica, kazao je da su pametna brojila uvedena kod 70 odsto potrošača.
„Do 2018. godine je planirana pokrivenost od 75 odsto. Taj konceopt već pokazuje prednosti u okviru preciznosti i tačnosti mjerenja. Jedan je od osnovinih preduslova razvoja pametnih mreža koji će dozvoliti interakciju, aktivnu komunikaciju između kupaca i potrošača električne energije“, naveo je Medenica.
Predsjednik Arbitražnog suda pri Privrednoj komori Crne Gore, Vesko Božović, smatra da je vansudsko rješavanje sporova, „mrtva tačka na papiru“.
„Nismo formirali odbor, nismo mogli ni imati jedan predmet“, rekao je Božović.
On je pojasnio da prethodni sporazum potrošača i trgovaca o prihvatanju vansudske zaštite ne obavezuje potrošače na pokretanje postupka pred odborom.
„Šta to znači? Znači nije dobar ni za trgovca, ni nikoga“, istakao je Božović.
On smatra da sadržina arbitražnog sporazuma koji zaključuje potrošač i profesionalac (trgvoac) treba da u bitnim crtama bude uređena zakonskim propisima i da, kako je naveo, uključuje minimum standarda kojima se garantuje zaštita potrošača.
Okrugli sto održan je u okviru projekta “Unaprjeđenje kapaciteta organizacija civilnog društva i sistema zaštite potrošača u Crnoj Gori – ZAŠTITI.ME, koji CeMI sprovodi u partnerstvu sa Centrom za zaštitu potrošača, Kvir Montenegrom i Mrežom za afirmaciju evropskih integracionih procesa MAEIP, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.
