EnglishOrganizacija predstojećih parlamentarnih izbora koji će biti održani 16. oktobra 2016. godine koštaće građane Crne Gore preko 5 miliona EUR. U ovu cifru uračunati su troškovi izborne administracije, finansiranja aktivnosti izborne kampanje političkih subjekata i primjena novog sistema elektronske identifikacije birača koji će po prvi put biti primijenjen na predstojećim parlamenarnim izborima.
U budžetu Crne Gore za 2016. godinu predviđeno je 1,6 miliona EUR za organizaciju redovnih parlamentarnih izbora. Pored toga, oko 1,9 miliona EUR će pripasti političkim partijama za finansiranje aktivnosti izborne kampanje po osnovu Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja. Ova sredstva se u visini od 20% raspodjeljuju u jednakim iznosima svim političkim subjektima koji učestvuju u izbornom procesu, u roku od osam dana od isteka roka za dostavljanje izbornih lista – dok se preostalih 80% ovih sredstava raspodjeljuje političkim subjektima koji su osvojili mandate, srazmjerno broju osvojenih mandata. Dakle, ukupni troškovi organizacije izbornog procesa i aktivnosti političkih subjekata u toku izborne kampanje će biti oko 3,5 miliona EUR.
Pored toga, na predstojećim parlamentarnim izborima po prvi put će biti primijenjen sistem elektronske identifikacije birača. Shodno dostupnim informacijama, nabavka uređaja za elektornsku identifikaciju birača koštala je oko 1,5 miliona EUR.
Uz to, treba podsjetiti da je Crna Gora zemlja koja izdvaja najviše sredstava u regionu za potrebe redovnog rada političkih subjekata na godišnjem nivou (0,6% planiranih ukupnih budžetskih sredstava). Za 2016. godinu je opredijeljeno 4,6 miliona EUR za finansiranje redovnog rada političkih partija.
Uzimajući u obzir da se godišnje za rad političkih subjekata na lokalnom nivou od strane jedinica lokalne samouprave izdvaja u zbirnom iznosu oko 1,6 miliona EUR, politički život u 2016. godini će građane Crne Gore koštati više od 11 miliona EUR.
Na bazi sprovedenih analiza, CeMI je utvrdio da Crna Gora izdvaja najveći dio budžeta za finansiranje političkih partija u odnosu na zemlje regiona. Posebno interesantno je da u toku izbornog procesa, samo potpisi podrške izbornoj listi predstavljajujedini uslov za dobijanje sredstava za finansiranje izborne kampanje, a u praksi su postojali slučajevi u kojima su partije dobijale manje glasova nego potpisa podrške. Cijenimo da bi u takvim slučajevima trebalo propisati obavezu povraćaja finansijskih sredstava čime bi se uticalo na veći stepen odgovornosti političkih subjekata u trošenju javnih sredstava predviđenih za finansiranje izborne kampanje.
CeMI smatra da nadležne državne institucije treba da ulože dodatne napore kako bi kontrolisale transparentnost i odgovornost trošenja javnih sredstava namijenjenih za finansiranje političkih subjekata i izbornih kampanja. Treba napomenuti da Izvještaji DRI ukazuju na ozbljne propuste u računovodstvenim procedurama pojedinih poolitičkih subjekata, kao i na kršenja Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja. Do sada, na osnovu izvještaja DRI, nije pokrenut ni jedan prekršajni postupak protiv partija, iako je postojalo više osnova ne samo za prekršajnu već i za krivičnu odgovornost.
Cijenimo da Agencija za borbu protiv korupcije mora na mnogo efikasniji način da sprovodi zakonom propisane nadležnosti kontrole finansiranja političkih subjekata i izbornih kampanja, kako iz javnih tako i iz privatnih izvora.
Uz to, i političke partije treba da unaprijede transparentnost finansijskog poslovanja kroz redovno dostavljanje izvještaja o finansijskom poslovanju nadležnim institucijama i kroz objavljivanje istih na svojim internet stranicama.
